Na vreme otkriven glaukom se može zaustaviti i držati pod kontrolom. Važno je rano ga dijagnostikovati i postupati po lekarskom uputstvu.
Vodeći uzrok slepila kod ljudi iznad 40 godina je glaukom, veoma opaka očna bolest. Poznat je kao zelena mrena, zbog specifičnog odsjaja u zahvaćenom oku. Nastaje kada je iz nekog razloga veća produkcija očne vodice, ili otpor pri njenom izlasku. Tada dolazi do porasta očnog pritiska na nervna vlakna i krvne sudove optičkog nerva i do njihovog oštećenja i uništenja. Postupno se prekida prenos vizuelne poruke do mozga, a rezultat je oštećenje vida i na kraju slepilo. Ako se izgubi vid, ne može se vratiti. Kada se bolest rano otkrije, može se zasutaviti i držati pod kontrolom. Glaukom ne boli i često se uzgredno dijagnostikuje pri pregledu kod očnog lekara. Može se otkriti pre nego pacijent oseti bilo kakve probleme sa vidom.
Danas postoje dobre kapi za lečenje glaukoma. Kada je glaukom uznapredovao i ne reaguje na kapi radi se operacija.
Prepreka oticanju očne vodice može biti nagla (akutna), povremena (intermitentna) ili dugotrajna (hronična).
Akutna manifestacij je vrlo burna i zahteva hitnu intervenciju. Na izgled zdrav čovek postaje težak bolesnik, s jakim bolovima u jednom oku i licu, pojavom duginih boja oko izvora svetlosti, glavoboljom, mučninom i povraćanjem, ali i dramatičnim “padom” vida. Očni pritisak raste i do 80 mmHg, oko je crveno i tvrdo kao kamen. Ukoliko se očni pritisak ne snizi unutar nekoliko sati pomoću lekova ili operativnog zahvata može doći do ozbiljnih i trajnih oštećenja vida. Glaukomski napadi mogu biti slabiji i češće se ponavljati. S vremenom strada očni nerv i udubljuje se papila vidnog živca (mesto na kome očni živac napušta oko). Ispadi vidnog polja se pojavljuju vrlo rano, ispadi se šire od periferije prema središtu pa bolesnici imaju suženo vidno polje; gledaju kao kroz dvocevku ili tunel. Kraj procesa je slepilo.
Hronični glaukom nastaje kao posledica učestalih nelečenih glaukomskih napada i posledičnih priraslica u uglu prednje komore. Očni pritisak je stalno povišen, razvija se udubljenje i propadanje papile očnog živca s ispadima vidnog polja i na kraju nastaje slepilo.
Postoji i urođeni glaukom , kada se pri visokom očnom pritisku beonjača rasteže i oko postaje izrazito veliko, što se naziva hidroftalmus ili buftalmus (volovsko oko). Stanje je obično jednostrano. Povećanje očne jabučice može biti vrlo izrazito pa se može dogoditi njeno pucanje i pri najmanjoj traumi. Oko je izrazito osetljivo na svetlost pa pacijent pogled i glavu okreće u suprotnu stranu od izvora svetlosti. Bolest može imati i blaži tok s manjim rastezanjem oka.
Očni pritisak
Normalni očni pritisak se kreće u rasponu od 12-22mm Hg, sve što je veće od 22mm Hg se smatra povišenim. Ako osoba ima povišen očni pritisak, ali ne boluje od glaukoma taj problem se naziva okularna hipertenzija. Sam povišen pritisak ne izaziva glaukom. Međutim, to je jedan od ključnih faktora. Pojedinci sa povišenim očnim pritiskom treba da imaju redovne kontrole kod svog oftalmologa da ne bi došlo do pojave neželjenih efekata.