[hr]
Kako definišemo keratokonus?
Keratokonus je poremećaj rožnjače oka, čija se struktura menja iz normalne u zakrivljeno. Ova bolest može da izazove poremećaj vida kao što su duple slike i osetljivost na svetlo. Keratokonus se obično javlja u dobu adolescencije i između dvadesesete i tridesete godine života. U slučaju da zahvati oba oka ozbiljno može da utiče na vozačke sposonosti pacijenta i da ga ometa u normalnom životu.
Međutim, keratokonus je jako nepredvidljiv u većini slučajeva. Lako se može zaustaviti u bilo kojoj fazi, od blage do ozbiljne. Keratokonus može dosta uticati na uobičajni život, na samopouzdanje i sposobnost za jednostavne poslove. Jedina smetnja koju imaju pacijenti jeste lošija vidna oštrna, dakle nema bola u oku, nema crvenila ni iritacije, jedino slabi vid. Ovaj nedostatak podornosti vida može da izazove probleme na poslu. Pojedinci sa keratokonusom mogu da pretrpe izvesnu dozu stresa na poslu kao i u normalnom životu.
U većini slučajeva kontaktna sočiva su dovoljno efektivna da obezbede pacijentu da normalno funkcioniše, vozi, čita itd. Kontaktna sočiva postavlja oftalmolog specijalizovan za keratokonus. Izbor kontaktnih sočiva je delikatan jer je svako oko specifično za sebe, nekome odgovara tvrdo nekom meko sočivo… Kako je svaka osoba jedinstvena tako su način i tok lečenja specifični i različiti od jedne do druge osobe. Proces napredovanja bolesti može dovesti do potrebe za operacijom. Postoje različite vrste operativnih rešenja (Crosslinking, Corneal ring segments, Transplantacija rožnjače).
Slučaj keratokonusa je jedan kod hiljadu ljudi. On se pojavljuje u celom svetu, a češće primetan u Južnoj Aziji. Tačan uzrok nastanka keratokonusa je nejasan, ali često je povezan sa štetnim aktivnostima enzima unutar rožnjače. Životna sredina i genetski faktor se smatra mogućim uzrokom, ali rezultati ostaju nedorečeni. Često trljanje očiju je zapažen uzrok. Osobe koje su sklone alergijama su sklone i ovom poremećaju. Napredovanje keratokonusa je mnogo brže kod ljudi sa Daunovim sindromom.
Keratokonus simptomi i znaci
Keratokonus simptomi su brojni i ponekad veoma slični simptomima nekih drugih bolesti oka. Ljudi sa keratokonusom primećuju blagu zamućenost vida i dolaze kod svog oftalmologa da traže kontaktna sočiva za čitanje i vožnju. U ranoj fazi simptomi keratokonusa se ne razlikuju od simptoma bilo koje refraktivne bolesti oka. Kako se bolest razvija, vid slabi često brže nego uobičajno. Vid slabi na svim razdaljinama i noćni vid je prilično loš. Neki ljudi imaju znatno slabiji vid u jednom oko nego u drugom. Razlog tome je to što je ovo bilateralna bolest koja napada jedno oko više od drugog. Ako zahvata oba oka, pogoršanje vida može uticati na sposobnost čitanja, pisanja i upravljanja automobilom. Keratokonus najčešće izaziva asimetriju. Kod nekih će izazvati fotofobiju (osetljivost na svetlost), a često i nemogućnost čitanja.
Keratokonus može uzrokovati znatno narušavanje vida, sa više slika, senki i osetlivost na svetlo. To se obično dijagnostikuje kod pacijenata u pubertetu i dostiže pogoršanje u dvadesetim i tridesetim godinama. Klasični simptomi keratokonusa su višestruke slike poznatije kao monokularna poliopia. Ovaj efekat je se najčešće vidi kod polja sa visokim kontrastom boja, kao svetla tačka na crnoj pozadini. Normalna osoba vidi jednu tačku dok osoba sa keratokonusom vidi više tačaka haotično raspoređenih. Ovakav slučaj se neće pogoršavati iz dana u dan ali će vremenom poprimati nove oblike. Pacijent sa keratokonusom primećuje linije i presijavanja na izvoru svetlosti. Neki čak primećuju slike kako se kreću jedna ka drugoj kako im srce kuca.
Dijagnoza
Pre bilo kakvog fizičkog pregleda, dijagnoza keratokonusa počinje sa oftalmologom koji pregleda medicinsku istoriju pacijenta, obraća paznju na žalbe pacijenta u vezi vida, prisustvo neke druge bolesti oka i prisustvo bilo koje druge nasledne bolesti vida. Očni grafikon ili Snelin grafikon se koristi za određivanje oštrine vida pacijenta. Ispitivanje oka se može nastaviti merenjem zakrivljenosti rožnjače sa manueknim koreometrom, sa detekcijom nepravilnog astigmatizma koji sugeriše mogućnost keratokonusa.
[hr]
Podelite sa prijateljima:
[sixcol_one][fblike style=”box_count” float=”left” showfaces=”false” verb=”like” font=”arial”] [/sixcol_one] [sixcol_one][google_plusone size=”tall” float=”left” annotation=”bubble” language=”English (UK)”] [/sixcol_one] [sixcol_four_last][twitter style=”vertical” float=”left”] [/sixcol_four_last]
[divider_flat]