Što se pre dijagnostikuje nepravilnost, lakše se koriguje vid, kolike god da su moguće. Oštećenje očnog aparata može nastati u svim uzrastima, od rođenja do duboke starosti. Ako se ranije kod dece otkriju anomalije na očima i na vreme počne terapija, mogu se sprečiti vrlo neprijatne posledice. Što se kasnije postavi dijagnoza, isparavljanje i korigovanje mnogo duže traje. Slabiji vid povlači niz problema u učenju, snalaženju u prostoru i drugo. Preporučuje se sistematski oftalmološki pregledi svakog deteta u prvoj, trećoj i šestoj godini života.
Sve novorođene bebe posle šest meseci pedijatri treba da upute na obavezan oftalmološki (strabološki) pregled. Posebnu pažnju treba posevtiti prevremeno rođenim bebama i bebama koje su boravile u inkubatoru. Kada se na ovim pregledima otkrije anomalija kao slabovidost i razrokost, mora se početi sa korekcijom i zatvaranje dominantog oka, čime se može sprečiti nastanak slabovidosti i razrokosti. Pogrešno je shvatanje da se ovi pregledi obavljaju posle treće godine života, jer se gubi dragoceno vreme, kasno uključenje terapije može dovesti do teških funkcionalnih i estetskih oštećenja vida.
Pokazalo se da je od 1000 novorođenih beba na prvom pregledu nakon 2-5 dana po rođenju bilo 35,9% sa devijacijom. Posle drugog pregleda 3,5-4 meseca kasnije 6,1%, a posle šestog meseca broj devijacija zadržao na nivou 3,4% i tretirao kao manifestni strabizam. Ta učestalost manifestnog strabizma u okvirima je svetskog proseka (2,8-3,6). Da se pojavi manifestni strabizam utiče termin porođaja, refrakcione anomalije oca i majke, refrakcione anomalije novorođenčeta i anizometropija kod novorođenčeta.
Obostrana razrokost sreće se kod 2-3% dece. Osim veoma mućnog, u psihološkom smislu, estetskog nedostatka, ova bolest je praćena ozbiljnim narušavanjem funkcija vida. U isto vreme, efikasnost savremenih metoda lečenja ambliopije i razrokosti dostiže 50-60%. Problem usavršavanja postojećih i traženja novih metoda lečenja dece sa ovom patologijom je medicinski i socijalno veoma značajno, a nove mogućnosti rešavanja tog problema pružaju računari sa kvalitetnim monitorima u praksi medicinskih ustanova.
Kratkovidost, za koju se veruje da je posledica čitanja, najčešće nastaje između desete i četrnaeste godine života, ili ranije. Ako ne smeta onda se i ne primećuje sve do 35 godine, pa je povezuju sa „ trošenjem“ očiju.
Težina naočara može biti veliki problem kod dece,kao i problem zbog lomljivosti stakla, zbog čega se za decu uvek preporučuju plastična stakla.
Važan je i trening akomodacije za osnovce i srednjoškolce, jer u tom uzrastu se najčešće javlja i razvija kratkovidost (miopija). Kao zdravstvene i preventivne mere za pubertetski uzrast koriste se vežbe za oči sa kontaktinim sočivima i prizmama, vežbe sa laserskim staklima, tačkasta masaža u oblasti očnih refleksnih zona. Ipak te metode zahtevaju dopunsko opremanje uređajima, a često i učešče lekara i sestre.
Unazad desetak godina izvedena su brojna istraživanja sa uticajem različitih vidnih stimulansa na akomodaciju. Analiza rezultata istraživanja je dozvolila razradu metoda kompjuterskog treninga akomodacije i njegovog ostvarenja u programu “Relax!“. Po kliničkim rezultatima taj metod ne zaostaje za ”klasičnim” metodima treninga akomodacije. Dostupan je i jednostavan za korišćenje, pogodan za primenu u kompjuterskim odeljenjima, na radnim mestima i domaćim uslovima.