Konjuktivitis

konjuktivitis

Konjuktivitis ili upala očne spojnice je veoma rasprostranjena bolest oka. Često se za konjuktivitis koristi i naziv “crveno oko”.

Konjuktiva (očna spojnica) je prozirna i glatka sluznica koja prekriva beonjaču i unutrašnju površinu očnog kapka i tako spaja stražnju površinu veđa i očnu jabučicu. Drugi naziv za ovu membranu je vežnjača, ona se prostire preko beonjače do rožnjače, čineći membranu na unutrašnjem delu kapka. Vežnjača reaguje na široki spektar bakterija, virusa, infekcija, alergija, toksičnih agenasa kao i povezanost sa nekim drugim bolestima. Dakle, najčešći uzrok konjuktivitisa su razni spoljašnji faktori koji nepovoljno utiču na oko. Suze sadrže antitela i enzime koji sprečavaju razvoj bakterija, tako da suze štite konjuktivu razređivanjem i ispiranjem bakterija.

Upala se pojavljuje u mnogim oblicima: od blagog crvenila, povećanog suzenja, akutne gnojne upale, pa sve do dugoročnih problema povezanih s poremećajem lučenja suza. Virusne i bakterijske forme konjuktivitisa se često javljaju u detinjstvu, ali se mogu javiti i kod odraslih. Crvenilo oka se može javiti u bilo kom uzrastu.

Uzroci konjuktivitisa

Uzroci se klasifikuju na zarazne i nezarazne. Zarazni konjuktivitis je uzrokovan virusima koji se prenose isključivo dodirom. Virus je vodeći uzrok upale očne spojnice. Najčešće se crvenilo uzrokuje u kasnu jesen i rano proleće. U nezarazni konjuktivitis se ubraja alergijski konjuktivitis. Alergiju može izazvati prašina, kozmetika, dim i ostale nečistoće. Slučaj suve upale spojnice je kada oko ne luči dovoljno suza ili su oči niskog kvaliteta pa površina oka nema dovoljnu vlažnost. Prašina, nečistoće poput smoga i dama, kao i dugotrajno opterećenje očiju su čest uzrok poteškoća oka. Konjuktivitis ne izaziva nikakve promene u vidu.

Podela uzroka konjuktivitisa:

  • fizikalni (promaja, toplotne nepogode)
  • hemijski (kiseline)
  • bakterijski (stafilokoke i streotokoke)
  • virusni
  • alergijski (prašina, kozmetika)

Osobe koje koriste kontaktna sočiva kao pomagala u vidu moraju biti posebno oprezne. Kada se javi upala ili crvenilo oka neophodno je da se kontaktno sočivo odmah skine i da se javite oftalmologu.

Podela konjunktivitisa prema vrsti uzroka:

  • virusni
  • alergijski
  • bakterijski
  • neonatalni
  • inkluzijski (bazenski) – uzrokovan bakterijom – hlamidijom
  • gonokokni
  • hronični (trahom)

Simptomi konjuktivitisa

Simptomi konjuktivitisa su crvenilo, peckanje, svrbež, otečeni očni kapci, osjećaj stranog tela u oku. Preterano lučenje sluzi žuto-zelene boje je povezano sa bakterijskim konjuktivitisom. Ovaj sekret pogoršava vid, tokom noći slepljuje trepavice dok pri buđenju otežava otvaranje očiju. Suva upala stvara osjećaj stranog tela u oku. Alergijski konjuktivitis uzrokuje svrbež očiju i kapaka. Simptomi virusnih upala su često zapušenje sinusa i curenje nosa, kao i preosetljivost na svetlost. Simptomi bakterijske upale su bol, svrab, crvenilo u očima, oticanje limfnih čvorova ispod ušiju.

Dijagnoza konjuktivitisa

Dijagnoza se uspostavlja pregledom oftalmologa, na osnovu razgovora sa pacijentom i brisa konjuktive.

Lečenje konjuktivitisa

Postoji više načina lečenja konjuktivitisa, zavisno od uzroka. Savetuje se da se u sličaju bilo koje upale očiju javite svom oftalmologu da bi uzeo bris za analizu i obavio neophodni pregled i odredio vrstu i stepen hiperemije spojnice. Nošenje naočara za sunce je preporuka jer pružaju zaštitu očiju od spoljašnjih nečistoća i drugig štetnih uticaja.

U slučaju blage virusne upale moguće je samostalno lečenje uz pomoć masti za oči, mada ponekad ni ti nije neophodno jer upala prođe sama od sebe. U slučaju gnojnog konjuktivitisa neophodno je da se javite svom oftalmologu jer kapi za oči koje se koriste za lečenje gnojnog konjuktivitisa nisu u slobodnoj prodaji. U slučaju povećane suvoće očiju neophodno je često treptati, izbegavati klimatizovane prostore, i što češće zatvarati oči i na taj način ih odmarati.