Bolesti oka
Bolesti oka su brojne i različite. Očne bolesti možemo podeliti u nekoliko grupa. Najčešća podela je prema segmentu, odnosno delu oka koji je zahvaćen.
Klasifikacija Svetske zdravstvene organizacije očnih bolesti, koja je prihvaćena i koristi se, je sledeća:
- Bolesti kapaka, suznog sistema i orbite
- Bolesti konjuktive
- Bolesti sklere, rožnjače, dužice i cilijarnog tele
- Bolesti sočiva
- Bolesti mrežnjače i sudovnjače
- Glaukom
- Bolesti staklastog tela i očne jabučice
- Bolesti očnog nerva i očnih puteva
- Bolesti okularnih mišića, refrakcije i akomodacije
- Poremećaji vida i slepilo
- drugi poremećaji oka
Neke bolesti oka se lako i brzo leče, dok druge zahtevaju poseban tretman i dugo vremena. Simptomi mnogih bolesti oka su isti ili slični i zato je neophodno da posetite oftalmologa kako bi se ustanovila prava dijagnoza i odabrao najbolji tretman lečenja. Najčešći simptomi su crvenilo očiju, zamagljen vid, smanjenje vidne oštrine, svrab i peckanje u očima, pojava različitih tačaka i svetala u vidnom polju.
Najčešće bolesti oka
Konjuktivitis ili crveno oko
Konjuktivitis ili crveno oko jeste upala prozirne sluznice, konjuktive koja prekriva beonjaču i unutrašnju površinu kapka. Iako mnogi od nas su imali konjuktivitis, tačan uzrok se teško može utvrditi. Simtomi konjuktivitisa su crvenilo, peckanje, svrab, otečeni očni kapci, a lečenje zavisi od uzorka. Zarazni konjuktivitis je uzrokovan virusnom ili bakterijskom infekcijom. Alergijski konjuktivitis nastaje ukoliko je osoba osetljiva na polen, prašinu ili neke druge materije. Iritantni konjuktivitis nastaje u dodiru sa nekom supstancom, kao što je šampon. Ukoliko imate ovakve simptome, savetuje se da ne trljate oči rukama i da se javite prvom oftalmologu radi postavljanja dijagnoze i lečenja
Katarakta
Katarakta je zamućenje očnog sočiva koje dovodi do maglovitog vid. Katarakta predstavlja normalan deo procesa starenja organizma, najčešće se javlja kod ljudi posle 55. godine života. Pored staračke katarakte, katarakta se može javiti i kod dece, udružena sa različitim sistemskim bolestima, upotrebom određenih lekova ili prethodnim traumatskim povredama oka. Simptomi su zamagljen vid, gubitak inteziteta boja, problemi sa noćnim vidom, zableštanja oko izvora svetlosti i često menjanja naočara. Na pregledu kod svog oftalmologa može se dihagnostikovati katarakta. Oftalmolog će utvrditi stadijum katarakte koja se danas uspešno operacijom koja uklanja zamućeno sočivo i ugradnjom veštačkog, providnog sočiva. Operacija je kratka, u lokalnoj anesteziji u dnevnoj bolnici, tako da možete da idete kući isti dan i nastavite sa normalnim aktivnostima ubrzo posle toga.
Glaukom
Glаukom predstavlja grupu oboljenja koja se karakterišu oštećenjima očnog živca i ispadima u vidnom polju. Najčešći uzrok je povišen intraokularni pritisak, ali takođe je poznato i da osobe sa normalnim vredonstima intraokularnog pritiska imaju oštećen očni nerv i da boluju od glaukoma. Danas je glaukom prva bolest u svetu koja dovodi do slepila ukoliko se ne leči ili ne prepozna, a čak 10% obolelih oslepe i ako redovno koriste terapiju. Drugi naziv za ovu opaku bolest je “tihi krаdljivаc vidа” jer se gubitаk vidа najčešće dešаvа postepeno tokom dužeg vremenskog periodа, а simptomi se javljaju tek kаdа je bolest nаpredovala. Još uvek nema leka za glaukom, ali može da se kontroliše svakodnevnim ukapavanjem kapi koje smanjuju intraokularni pritisak ili neki hirurškim tretmanima. Veći rizik od pojave glaukoma se javlja kod osoba čiji bar jedan član porodice ima glaukom i koji su stari 50 godina i više. Savetuje se da se očni pregledi obavljaju redovno jer rano otkrivanje i lečenje mogu spasiti Vaš vid.
Strabizam ili razrokost
Strabizam ili razrokost je nemogućnost oba oka da istovremeno gledaju posmatrani predmet, već jedno oko “beži”. Kako oba oka ne gledaju u istom pravcu, mozak dobija dve slike, odnosno dolazi do pojave duplih slika. To zbunjuje mozak koji slabije oko eliminiše i osolanja se samo na zdravo oko. Razrokost se najčešće javlja kod male dece oko treće godine života, najčešći uzrok je velika razlika u dioptriji između dva oka, katarakta, poremećaji okularnih mišića ili viših centara u mozgu. Strabizam je najbolje da počne da se leči što je dete mlađe jer je uspeh izvesniji i samim tim se smanjuje mogućnost nastanka slabovidost.
Keratokonus
Keratokonus je istanjenje i ispupčenje rožnjače u obliku kupe usled slabog kvaliteta rožnjače. Uzrok keratokunusa još uvek nije poznat, ali smatra se da genetika i jako i često trljanje očiju usled prisutnosti nekih alergija, imaju veliku ulogu u nastanku keratokonusa. Rožnjаčа predstavlja providni deo oka koji prelama i fokusira svetlosne zrake na na očno dno. Pošto keratokonus dovodi do deformacije rožnjače samim tim i smanjenja oštrine vida, može učiniti osnovne životne аktivnosti teškim, kаo što su vožnjа, kucаnje nа rаčunаru, gledаnje televizije ili čitаnje. Ovo oboljenje počinje najčešće u pubertetu, progresivnog karaktera i napreduje do nekih 30. godina života. Danas jedini način zbrinjavanja keratokonusa i njegovog zaustavljanja je intervencija cornealnog crosslinking ili Ultra B2 metod. Oštrina vida se najčešće postiže nošenjem polutrdim sočiva.
Dijabetička retinopatija
Dijabetička retinopatija je oštećenje krvnih sudova na očnom dnu i predstavlja komplikaciju dijabetes melitusa. Dijabetes je sistemska bolest u kojoj telo nije u stanju da reguliše nivo šećera (glukoze) u krvi. Dijabetična retinopatija se karakteriše promenama na mrežnjaci koje su uzrokovane oštećenim kapilarima koji dovode do krvarenja, edema i samim tim oštećenja makule. Ukoliko je dijabetes nekontrolisan, to brže nastaju promene na očnom dnu i brže dovode do gubitka vida, odnosno slepila. Uglavnom nema pratećih simptoma niti bilo kakvog bola tokom napredovanja dijabetičke retinopatije. Jedino može doći do zamućenja vida kad je zahvaćena makula, centar najjasnjeg vida na mrežnjači. Osobe koje boluju od diabetes melitusa, neophodno je da posećuju svog očnog lekara radi redovnih kontrola kako bi se usporio gubitak vida.
Suvo oko
Suvo oko je bolest u kojoj je funkcija sluznih žlezda oslabljena, odnosno ne proizvode dovoljno suza ili su suze lošeg kvaliteta. Suze ne odražavaju samo emocije već su veoma korisne za zdravlje očiju i jasan vid. Pod normalnim uslovima suzne žlezde proizvode dovoljno kvalitetnih suza koje formiraju suzni film koji omogućava normalno prelamanje svetlosti i onemogućava isparavanje preko površine oka. Ako je suzenje oka usporeno i otežano, dovodi so nastanka suvoće, peckanja, grebanja, osećaja peska u očima, osetljivost na svetlost i osćej jake iritacije. Najčešći uzroci suvog oka su starenje organizma, hormonalne poremene kod žena u toku menopauze, neadekvatno nošenje kontaktnih sočiva, različiti lekovi, hronična upala rubova kapaka. Lečenje se sastoji od ublažavanja simptoma i sprečiti komplikacije kao što su nastanak ožiljaka, infekcije. Osnovnu terapiju suvog oka čine kombinacija različitih veštačkih suza, gelova i korišćenje suplemenata kao što su Omega 3 masne kiseline.
Keratitis ili upala rožnjače
Kerаtitis je zapaljenje rožnjаče. Može biti uzrokovan infektivnim agensima kao što su bakterije, virusi ili parazitima. Keratitis je najčešće propraćen umerenim do intenzivnim bolom i obično dovodi do pada vidа dok se ne izleči. Površinski kerаtitis uključuje površne slojeve rožnjаče. Posle isceljenjа, ovаj oblik kerаtitisa generаlno ne ostаvljа ožiljаk. Duboki kerаtitis zahvata dublje slojeve rožnjаče, ukoliko se ne leči ostаvljа ožiljke koji oštećuje vid. Ovo se može smаnjiti ili izbeći uz korišćenjem kortikosteroidа u obliku kapi. Lečenje zаvisi od uzrokа kerаtitisa. Infektivni kerаtitis može brzo nаpredovаti, i obično zаhtevа hitnu аntibаkterijsku, аntigljivičnu, аntivirusnu terаpiju ili elimininaciju pаtogena. Lečenje obаvljа oftаlmolog i može uključiti lekove za oči, sistemski lekove ili čаk intrаvenski terаpiju.
