Keratokonus intervju
Keratokonus intervju, dr Nikola Jagodic govori za Studio B o keratokonusu, uzrocima nastanka keratokonusa i mogućim terapijama za njegovo lečenje.
Kako da neko zna da li ima keratokonus?
Keratokonusa ima jako puno, to je oboljenje prednje površine oka, odnosno providnog dela, ispred dužice nalazi se nešto što se zove rožnjača, to je jedna jako bitna struktura na oku i ona često zna da bude tanka i da se iskrivi i da daje lošu sliku. Kako neko može da zna da ima keratokonus, odnosno kako može da posumnja da ima keratokonus? Tako što je mlada osoba, obično u pubertetu, nosi naočare, to je obično astigmatizam, nosi cilindrična stakla, ali mu se cilindar često menja i uprkos tome ne može da postigne baš dobru sliku. Odlazi kod oftalmologa, on ustanovljava da se dioptrija ponovo promenila, međutim, na neki drugi način, nekim drugim merenjem se posumnja na keratokonus, odnosno iskrivljenje i istanjenje rožnjače.
Koliko je čest keratokonus i u kom uzrastu se najčešće javlja?
Najčešće se javlja u pubertetu i moram da priznam da je jako čest, možemo da kažemo da u Srbiji oko 4000 ljudi ima keratokonus, znali oni to ili ne. U proseku svaki stoti pacijent u oftalmološkoj ordinaciji ima keratokonus.
Da li su neke osobe podložnije keratokonusu od drugih i kako se uspostavlja dijagnoza?
Nismo još uspeli da ustanovimo vezu između keratokonusa i drugih stanja, ali oboleli su uglavnom pubertetlije sa nekim ekcemom, eventualno astmom, možda oni koji trljaju puno oči. U našu kliniku dolazi puno mladih ljudi kako bi skinulo dioptriju i pri pripremi za skidanje dioptrije mi vidimo da oni imaju keratokonus, godinama nose to stanje sa sobom i sa time se bore na neki način.
Možemo li nešto da učinimo da sprečimo keratokonus?
Na žalost ne, ne postoji ništa što bi mogli da uradimo preventivno, što bi rekli, ako vam bog da, imaćete keratokonus. Ali ono što možemo da uradimo je ako ga na vreme dijagnostikujemo, možemo značajno da postignemo uspehe u zaustavljanju daljeg napredovanja keratokonusa. U našoj klinici se primenjuje metoda Cross linkinga, tj. korišćenja svetla i korišćenja određenog vitamina, odnosno vitamina B kojim se rožnjača stabilizuje, zaustavlja da se istanjuje, ona se stabilizuje i samim tim zaustavljamo napredovanje keratokonusa.
Da li to znači da na neki način možemo korigovati vid kod keratokonusa?
Jeste, kad smo ga zaustavili, onda možemo da stavimo dobra kontaktna sočiva, da li je to meko ili tvrdo zavisi od svakog slučaja. Ne mora kontaktno sočivo da bude neudobno, ako se dobro odradi, može da bude veoma komforno i da daje maksimalnu oštrinu vida.
Ove intervencije se sve kod Vas mogu uraditi i postići željeni rezultati?
Jeste, sve se kod nas može uraditi, i deo sa hirurgijom i deo sa kontaktnim sočivom. Ono što je jako bitno, jeste i najčešći slučaj da ljudi dolaze radi refraktivne hirurgije kod nas i u pripremnim pregledima ustanovimo ili manifesni keratokonusa, tj. keratokonus koji već imaju ili keratokonus u najavi. Ti pacijenti nisu za lasersko skidanje dioptrije, ti pacijenti su za operaciju keratokonusa i za stavljanje kontaktnih sočiva posle toga.
